FKMS RADIO KNJAŽEVAC

Crtice iz prošlosti Knjaževca

naslovna-4.jpg
31/10/2018

Park u širem centru grada duž desne obale Svrljiškog Timoka

razglednika-4.jpg
24/10/2018

„Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen.“ Ivo Andrić

Aca_Stanojević-4..jpg
22/10/2018

Rođen je u Knjaževcu, od oca Miloša i majke Lozane, kao jedno od četvoro dece. Bio je štampar i rentijer. Važio je za uglednog poslovnog čoveka i velikog dobrotvora.

Kao značajna politička ličnost imao je veoma važnu ulogu u društveno-političkom životu Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Šesdesetogodišnju političku karijeru započeo je kao poslanik Narodne skupštine 1880. Bio je jedan od osnivača Narodne radikalne stranke 1881. Pored Nikole Pašića, čiji je bio kum, prijatelj i dugogodišnji saradnik, najistaknutija je ličnost ove partije. Nakon smrti Nikole Pašića 1926, dolazi na mesto predsednika stranke.

Aca Stanojević vezuje se za brojne prelomne istorijske događaje, ali su njegova ličnost i autoritet nekompromitovani i uvažavani. Bio je protivnik režima kralja Milana Obrenovića, jedan od organizatora Timočke bune 1883, učesnik u Čebinčevoj aferi, predsednik Narodne skupštine u više mandata od 1902. i jedan od članova srpske delegacije koja je pratila kralja Petra I Karađorđevića u Ženevu 1903.

Nesebično je pomagao ugroženim porodicama i talentovanoj deci. Podržavao je rad crkvene zajednice, Sokolskog društva, Crvenog krsta, Čitališta i drugih dobrotvornih, pevačkih, čitalaških, sportskih društava u Knjaževcu. Posle Drugog svetskog rata poklonio je tek osnovanoj omladinskoj biblioteci veliki broj knjiga.

Kuća Ace Stanojevića u Njegoševoj 6 spomenik je kulture. Od 1986. u njoj je Muzej grada Knjaževca, u sastavu Zavičajnog muzeja.

 

Aleksa Stanojević je sahranjen u Knjaževcu uz najviše državne počasti…

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

Krojačka-4.jpg
18/10/2018

Delatnost koju obavljaju zanatlije, ljudi čija je struka izrada ili popravka predmeta ručno, uz pomoć alata

vrteska-4.jpg
11/10/2018

Prvi vašar u Knjaževcu održan je na Preobraženje 1837. godine, a služio je uglavnom za kupoprodaju  stoke. Tada je najviše kupaca dolazilo iz Negotina i okoline, a kupljenu stoku su sve do tamo gonili idući za njom pešice. Bilo je i dosta kupaca iz Vranja koji su, nezadovoljni cenom železničkog prevoza, grupu konja gonili pešice čak do Vranja. 

Vašar je održavan prvo na prostoru sadašnjeg Medicinskog centra, potom na Lastavičkom polju, odakle je zbog udaljenosti, premešten od 1941. na prostor sadašnjeg gradskog stadiona.

Drugi vašar održavao se na dan Svetog Lazara.

Treći, najveći, bio je višednevni vašar na Svetog Iliju, koji se održava od 1839. i traje tri dana, od 02.-04 avgusta.Prvo je održavan na prostoru sadašnjeg Medicinskog centra, pa u Lastavičkom polju i, na kraju, na prostoru sadašnjeg vašarišta.

Prvog dana je bila dobra poseta meštana i okoline, drugi dan je uglavnom bio za varošane, a najposećeniji je bio trećeg dana (na Svetu Mariju), kada su dolazili seljaci, čak i oni koji su se, tokom godine, nalazili kod ovaca u planini.

Vašarište je bilo podeljeno na četiri dela: jedan na kome se trgovalo stokom, drugi na kome su bili štandovi sa kujundžiskom robom, treći sa kafanama i poslednji- deo sa šatorima, cirkusima i vrteškama.

Tadašnje kafane nisu bile pod šatrama, već su pokrivane posečenim lisnatim granama. Svaka kafana je imala muziku sa pevačicom. Mušterije su bili isključivo muškarci jer je tada, pogotovo za seljake, bilo sramota da svoju ženu vode “pod vejnik”.

Devojke nisu same šetale vašarištem već čvrsto držane od majki za ruku, da ne bi, kako se govorilo “izgubile poštenje”. Vašar je mladima služio za upoznavanje ili samo viđenje (“zgleđu”), što je bio i začetak mnogih kasniji jesenjih svadbi.

Glavna atrakcija pogotovu za seosku mladež, bile su vrteške, preteče današnjih ringišpila, koje su pokretane ručno.

Na svaki poziv cirkuzanata, narod je hrlio ka šatorima željan atrakcije…

U Knjaževcu se danas održava ukupno šest vašara: 27. marta, na Đurđevdan 6. maja, na Vidovdan 28. juna, na Svetog Iliju od 02.-04. avgusta, 13. septembra i 10. otobra.

Izvor: Knjaževačkom čaršijom, autora: Miodraga Milojkovića.

robna-naslovna-4.jpg
02/10/2018

Još u tursko vreme, Gurgusovac se formirao kao trgovački centar. Trgovinom su se tada bavili samo Turci. Posle oslobođenja 1833, otvara se veliki broj dućana. Već 1836. bilo je 12 trgovaca udruženih u esnaf. Početkom 19. veka, trgovci počinju da izvoze živu stoku i poljoprivredne proizvode. Do oslobođenja Niša 1878. Knjaževac je bio važan trgovinski centar ovog dela Srbije.

 

U periodu između dva svetska rata broj trgovačkih radnji u knjaževačkom kraju narastao je na 270. U pojedinim selima radilo je i više dućana. U Knjaževcu je bilo pedesetak radnji, raspoređenih u Gornjoj, Staroj i Donjoj čaršiji, duž glavne ulice. Prodavale su mesovitu robu ili su bile specijalizovane za određene vrste proizvoda. Veće firme držali su trgovci i industrijalci Miloš Milošević, Vojislav Vukadinović, Ljuba Božinović, Svetozar Zore Protić, Sveta Mitić… Trgovali su na veliko i robu ( brašno, pasulj, orah, ovčiji kačkavalj, vunu, sirovu kožu… ) izvozili u Nemačku, Austriju, Egipat, Grčku, Italiju…

Posle Drugog svetskog rata, zbog velike nestašice, snabdevanje osnovnim životnim namirnicama vršilo se preko Državnog sreskog magacina „Zaglavak“. Roba se kupovla na tačkice.

Nakon nacionalizacije privatnih radnji 1948, počinju da se osnivaju prva trgovinska preduzeća. Najveće je bila „Nova trgovina“, osnovana 1954. Sedamdeseti i osamdesetih najbolje je poslovala – imala je oko 300 zaposlenih, prodavnice u gradu i većim selima, nekoliko velikih samousluga, izgradila je „Modu“… U prvoj deceniji 21. veka „Nova trgovina“ je privatizovana.

U sastavu “Nove trgovine” bila je i stara robna kuća.

 

 

 

 

 

 

 

Moćna trgovinska firma bila je “Industrosirovina”, nastala 1963. Njena delatnost bila je prikupljanjei otkup otpadnog materijala radi reciklaže. Osamdesetih je imala otkupne stanice širom Jugoslavije, više od 250 zaposlenih i izvanredne finansijske rezultate…

 

Značajan događaj u istoriji trgovine Knjaževca je izgradnja Robne kuće “Beograd” 1978. U objektu površine preko 3.500 m2 prodavala se roba široke potrošnje. Preko Robnih kuća “Beograd” plasirali su se širom Srbije proizvodi knjaževačke industrije.

Prve privatne prodavnice u Knjaževcu,  počele su da se otvaraju 1990. godine.

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

Gimnazija-naslovna-4-1.jpg
27/09/2018

Veruje se da su prve škole u knjaževačkom kraju postojale u vreme srednjevekovne Srbije – u Manastiru Svete Trojice u Gornjoj Kamenici i u Vasilju, blizu crkve. U tursko doba nije u gurgusovačkom kraju bilo nikakvih škola, ni srpskih ni turskih. Nekoliko godina pred oslobođenje Gurgusovca od Turaka u Zbirištu je radila tajna privatna škola, koju je držao neki pop Mirko u svojoj pojati i podučavao decu čitanju i pisanju. Kada su Turci otkrili školu, strogo su kaznili i đake i učitelja

Bolnica-4.jpg
20/09/2018

 

U tursko vreme, usled loših higijenskih uslova, siromaštva i niske zdravstvene kulture, narod Timočke krajne bio je izložen raznim epidemijama i bolestima koje su odnosile mnogo žrtava – kuga, kolera, tifus, malarija, tuberkuloza, velike boginje… Pre dolaska prvih lekara, pa i dugo nakon toga, obolele su lečili, hećimi, nadrilekari, berberi i slični “stručnjaci”.

Početkom 19.veka, usled razvoja trgovinskih veza i ratnih komešanja, čitavom Timočkom krajnom brzo se raširila opaka venerična bolest, sifilis. Kako je bolest ozbiljno ugrožavala stanovništvo, preduzete su mere za njeno suzbijaje. Zato je u Gurgusovcu 1836. otvorena bolnica, u privatnoj kući, nekadašnjem hanu.

Prvi učeni lekar u Gurgusovcu bio je Đorđe Novaković, pravim imenom Leopold Erlih, školovan u Pešti, Beču i Padovi. Novaković je od 1825. bio lekar na dvoru kneza Miloša, a 1839. Postavljen je za fizikusa Gurgusovačkog okruga.

Prvi lekari, uglavnom stranci, osim što su se nadljudskim naporima trudili da narod izleče od teških oboljenja, morali su da se bore i sa neprosvećenošću, neznanjem, sujeverjem, nadrilekarstvom, a pre svega sa lošim navikama stanovništva u održavanju higijene.

Prva bolnička zgrada u Gurgusovcu, “špitalj”, otvorena je 1851. Bila je to prva namenski podignuta zgrada za civilnu bolnicu u Srbiji. Nalazila se na mestu današnjeg vrtića “Crvenkapa”. Bolnica je stradala u pustošenju varoši u vreme Prvog srpsko-turskog rata 1876. Kasnije je obnovljena i dograđena. Tokom balkanskih i Prvog svetskog rata, bila je pod upravom bugarskih okupacionih vlasti.

Osim opšte bolnice, u međuratnom periodu u Knjaževcu su radile Rudarska ambulanta i vojna bolnica. Privatne ordinacije imali su dr Leka Đoković, u centru varoši i dr Radivoje Savić, u svojoj kući u Donjoj čaršiji.

 

Portret dr Leke Đokovića, ulje na šperploči (Zavičajni muzej Knjaževac)
Dr Radivoje Savić

Posle Drugog svetskog rata 1950, opšta bolnica je preseljena u zgradu današnje Tehničke škole, a preko puta u zgradi centra za socijalni rad “Dr Mihajlo Stupar”, nalazio se Antituberkulozni dispanzer. Dečiji dispanzer radio je u zgradi Zavičajnog muzeja. Ambulante su postojale i u mnogim selima.

Medicinski centar “Dr Radivoje Savić”, osnovan je 1964. Prvi upravnik bio je dr Miodrag Antonijević.

Lekari Vera i Miodrag Antonije

Sadašnja bolnička zgrada izgrađena je u periodu od 1962-1968. godine. Bolničkom delu je 1984. pridodat i Dom Zdravlja.

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

Korzo-4.jpg
13/09/2018

Glavno gradsko šetalište, glavna gradska ulica, na koju se izlazi u šetnju u određeno doba dana.

dvadesete-naslovna-4-e1536664159846.jpg
11/09/2018

Prvi automobil u Knjaževcu „ford model T“ u vidu kamioneta sa direktnim volanom, kao u filmovima Čarlija Čaplina, kupio je Dragomir Sibinović, industrijalac, vlasnik rudnika „Dobra sreća“ u Vini, početkom dvadesetih godina 20. Veka.

U to doba, u Knjaževcu su još postojale ulice sa turskom kaldrmom, putevi su bili posuti peskom, ali to nije smetalo prvom knjaževačkom šoferu, Dragutinu Guti Zlatanoviću, da bez problema sedi za upravljačem tog prvog „forda“.

Prvi knjaževački “ford T”

Automobili u međuratnom Knjaževcu jesu bili malobrojni, ali je među njima bilo i izuzetnih primeraka luksuznih limuzina. Najupečatljiviji utisak na ulicama varoši ostavljali su „linkoln KB“ iz 1932. Đoke Cvetkovića, „linkoln“ iz 1926. i „pakard“ iz 1930. Dragomira Sibinovića. Guta Zlatanović, vozio je Sibinovićev „pakard“ obučen u belo odelo, sa belom kapom,belim cipelama i belim rukavicama.

“Pakard” Dragomira Sibinovića

„Pakard“ je zlatnih dvadesetih i tridesetih godina 20.veka bio prestižni automobil.Njime su se vozile holivudske zvezde, bogati industrijski i finansijski magnati i kraljevske porodice.

Kažu da je jednom prilikom Aleksandar I Karađorđević „pakardom“ inkognito doputovao u Knjaževac, u posetu Aci Stanojeviću.

Većini predratnih automobila izgubio se trag. Mnogi su nestali u Drugom svetskom ratu. Poneke su, vešti majstori, mehaničari, popravljali i osposobljavali za vožnju. Malobrojni automobili bili su sastavljeni od delova različitih vozila.

Posleratni “frankenštajn”

Ljubitelj automobila, opštinski šofer Mile Milutinović Holandija i fotograf  Vasilije Vale Nikolić, prvi su počeli pedesetih godina da nabavljaju i voze polovna luksuzna kola marke „opel“ i „ševrolet“,, automobile kakvi su se mogli naći samo u voznom parku Maršala.

“Ševrolet” Mileta Holandije

Šesdesetih je počela masovna motorizacija. Zastavina vozila „zastava 600“, čuveni „fića“ i „fijat 1300“ popularni „tristać“, preplavili su Knjaževac.

Početkom sedamdesetih  u Knjaževcu je bilo 1300 automobila. Kupovali su se automobili strane proizvodnje, uglavnom iz istočnoevropskih zemalja – „moskvič“ „volga“ , „škoda“ , a tek je po neki „fijat“ , „audi“ , „pežo“, pa i „mercedes“ , stizao sa zapada.

 

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.


O nama

FKMS radio Knjaževac u najvećem delu svog programa afirmiše stvaralaštvo mladih, prateći kulturna dešavanje oko samog Festivala Kulture Mladih Srbije, ali i aktuelne dnevne informacije iz Knjaževca i okoline.
Radio se u etru emituje na 100 MHz FM.


Kontakt