FKMS RADIO KNJAŽEVAC

Crtice iz prošlosti Knjaževca

Hotel-pariz-4.jpg
06/09/2018

Početkom 20. veka, a naročito u međuratno vreme, Knjaževac je imao bogat kafanski – društeni, kulturni, građanski život. Uoči Drugog svetskog rata u Knjaževcu je bilo čak 46 privatnih ugostiteljskih radnji, raznih kategorija. Većina je bila u vlasništvu bogatih trgovaca i industrijalaca, ali su ih oni davali u zakup kafedžijama.

Hotel „Pariz“ podignut 1910. godine, vodio je pod zakupom Svetozar Toza  Jablanović, sa ženom Jelom. Toza, markantne pojave, lepe crne kose i negovanih brkova, bio je uvek elegantan i gospodstvenog držanja, a hotel oličenje njegove pedantnosti. Stalni gosti su bili ondašnja varoška inteligencija, činovnici i bogati trgovci, a kako je pravi vlasnik hotela bio tadašnji senator Jugoslovenske radikalne zajednice (politička stranka u Kraljevini Jugoslaviji) Ljuba Božinović, to je on  bio uvek pun pristalica i prijatelja JRZ. U njemu su boravili svi značani ljudi koji su posetili Knjaževac, Le Korbizije, Nikola Pašić i dr.

Imao je stalni orkestar sa pevačicom, a tokom godina je organizovao i po nekoliko pozorišnih predstava sa Nušićevim komadima na improvizovanoj pozornici u donjem delu hotela.

Pored jela i specijaliteta koji su se u svako vreme mogli dobiti, isto tako se, pa i u vreme zime, mogao dobiti i svež kupus, paradajz, zelena paprika i krastavac, što je opet bila zasluga Toze Jablanovića.

Hotel „Pariz“ je pre svega bio mesto zabave i druženja, razmenjivanja vesti iz varoši i sveta, mesto  za političke i poslovne sastanke i okupljanja.

Radnici i seljaci, nisu bili česti gosti hotela, ipak je, čini se, Hotel „Pariz“ bio stecište tadašnje „elite“ u Knjaževcu.

Zgrada hotela „Pariz“ je srušena 1977, a na njenom mestu je 31. jula 1978. godine počela izgradnja robne kuće „Beograd“

 

 

Izvor : Knjaževačkom čaršijom, autora: Miodraga Milojkovića.

: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

naslovna-apoteka-4-1.jpg
05/09/2018

Zdravstvene prilike u Knjaževcu u 19. veku, bile su slične kao i u ostalim mestima Srbije. Lekovima i lečenjem su se bavili empirici- samouci sve dok u ovu varoš nije došao magistar farmacije Antonije Gančarski. Posle godina provedenih u apotekama Austrije i Mađarske, sa velikim iskustvom stranih apotekara 30.08.1880. godine, otvorio je prvu apoteku u Knjaževcu.

Apoteka je bila smeštena u centru grada u zgradi trgovca Nikole Švabića. Ta prva javna apoteka u Knjaževcu imala je kasnije još tri vlasnika. Teofil Radolović, rodom iz Sombora, otkupljuje apoteku 1884. i drži je do 1905. godine kada njen vlasnik postaje magistar farmacije Stanislav Kučera. Ovaj Čeh školovan u Pragu, apoteku je držao 27 godina, a u varoši je bio prihvaćen kao rođeni Knjaževčanin.

Omiljen je bio i naredni vlasnik apoteke, Dimitrije Šapinac, Požarevčanin, čovek široke kulture i boem, koji je vreme rado provodio u kafanama uz piće i pesmu. Imao je Stradivariusovu violinu. Apoteku „ Kod Svetog Jovana“  Šapinac je  uspešno vodio od 1932, a radio je i tokom okupacije.

Magistar farmacije Vojislav Micić, poreklom iz Zaječara, otvorio je 1932. apoteku “Kod Svetog Đorđa”. Nalazila se u ulici Kralja Aleksandra, današnjoj ulici Kneza Miloša. Kako je bio strasveni fotograf, Micić je u apoteci prodavao i robu za potrebe fotografisanja i vršio usluge razvijanja filmova.

Posle drugog svetskog rata 1949, privatne apoteke, sa osobljem, spajaju se u državnu apoteku. Od 1957, apoteka u Knjaževcu nosi naziv „Eskulap“. U njenom sastavu su i apoteke u Minićevu i Kalni.

Prvu privatnu apoteku u Knjaževcu otvorili su Ljiljana i Jovan Isakov, 1990. godine. U gradu sada ima nekoliko privatnih apoteka.

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

dk14-4.jpg
04/09/2018

Nakon svečanog otvaranja, 03. septembra, Dom kulture „Edvard Kardelj“ u Knjaževcu, zvanično je  počeo sa radom  na današnji dan, 04. septembra 1981, pre tačno 37 godina.

Izgradnja Doma kulture otpočela je u jesen 1977 godine, po projektu arhitekte Ivana Golubovića, rodom iz Valevca, po čijim je projektima krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih izgrađeno više značajnih objekata u Knjaževcu – Hotel „ Timok“, Pošta, Sud, Jugobanka, IMT, „Džersi“, neke od hala fabrika “Džervin” i “ Leda” i Džervinovo naselje.

Izgradnja Doma kulture je finansirana sredstvima opštinskog samodoprinosa i Republičke zajednice kulture , a stajala je oko 12 milijardi tadašnjih dinara.

Ime dobija po jugoslovenskom i slovenačkom političaru i najbližem saradniku Josipa Broza Tita, Edvardu Kardelju. Ime “Edvard Kardelj” nosi sve do 1991 god. kada menja ime u Dom kulture “Knjaževac”.

Zgrada Doma kulture spada u najfunkcionalnija zdanja ove vrste u Srbiji. Raspolaže prostorom  od 4.086 m2, ima veliku salu za 490 gledalaca, veliku scenu sa rotacionom binom i odgovarajućim garderobama, malu salu, koja se zove i mala galerija, Drštveni klub, Šah salu , galerijski prostor sa bifeom, više prostorija za rad amatera, hora, folklora…

Danas, Dom kulture organizuje scenske profesionalne i amaterske programe, pozorišne i baletske predstave, bioskopske projekcije, koncerte, izložbe,predavanja i druge skupove.

Dom  je od svog otvaranja pa do danas ugostio mnoge eminentne umetnike i umetničke grupe iz zemlje i inostranstva. U 2006. godini tu je održana i sednica Vlade Republike Srbije. Takođe je i izvršni organizator republičke manifestacije “ Festival kulture mladih Srbije”, a deo programa ovog Festivala održava se u Domu od 1982. godine.

U zgradi Doma smeštena je Narodna biblioteka “Njegoš”, kao i FKMS radio.

poz-4.jpg
03/09/2018

Gurgusovac, uz još stotinak naselja ovog kraja, prvi put se pominje u turskom popisu iz 1454/55, kao selo od desetak kuća. Varoš i centar Gurgusovačke nahije postoje u 18. veku,posle izgradnje turskog šanca na mestu gde je kasnije podignuta Gurgusovačka kula. Za varoš je Knjaževac proglašen 1886.

Prve opise Gurgusovca daju austrijski oficiri, špijuni, koji su, prerušeni u trgovce ili sveštenike „uhodili“ Srbiju pre Austrijsko-turskog rata 1787-1791. Turati i kaplar Rosić opisali su 1783. Gurgusovac kao selo koje leži na Malom Timoku, preko kojeg je podignut most. Više podataka daje Franc Ksaver Pokorni 1784, navodeći da varošica Gurgusovac ima 120 hrišćanskih i 46 turskih kuća, dve džamije, dve kafane i dva hana. Tursko naselje bilo je na uzvišici. Pored kasabe imalo je i malo utvrđenje. Osim mosta na Malom Timoku, Pokorni beleži i most na Velikom Timoku kod Gurgusovca.

O poreklu naziva Gurgusovac ima više pretpostavki. Prema noradnom predanju ime je dobio po gukanju golubova grivaša-gurgusana, koji su nastanjivali okolne guste šume, po svetoj Đurđevoj vodi (od turskog Gjurgu-Đorđe i su- voda) blizu Miletine crkve pod Tresibabom, te po Grguru, najstarijem sinu Đurđa Brankovića.

 Činjenica da na ovim prostorima postoje rimska utvrđenja navodi i na predpostavku da naziv potiče od latinske reči gurgus (dolinica, plodna zemlja) ili gurgustium ( kolibica, krčma, konoba), što se vezuje za gajenje vinove loze i proizvodnju vina.

Naziv je bio u upotrebi do 17. Januara 1859,kada u čast knjaza Miloša Obrenovića varoš dobija ime Knjaževac.

Današnji Knjaževac u literaturi je zabeležen pod još nekim imenima. Predpostavlja se da je Kuršundžu – palanka, koju pominje turski putopisac Evlija Čelebija 1663, u stvari Gurgusovac.

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.


O nama

FKMS radio Knjaževac u najvećem delu svog programa afirmiše stvaralaštvo mladih, prateći kulturna dešavanje oko samog Festivala Kulture Mladih Srbije, ali i aktuelne dnevne informacije iz Knjaževca i okoline.
Radio se u etru emituje na 100 MHz FM.


Kontakt