FKMS RADIO KNJAŽEVAC

Dragoljub Aleksić (1910-1985)

07/09/2018
Akrobata svetskog glasa, čovek nadljudskih sposobnosti, snage, izdržljivosti, nesalomivosti...

Rođen je u Vini. Bravarski zanat učio je u Knjaževcu, radio u Boru i Beogradu. .

Kao dečak bio je sićušan i bolešljiv. Da ojača telo, počeo je da se bavi gimnastikom. Gledajući nastupe svetskih akrobata u bioskopima i cirkusima, shvatio je da je dovoljno hrabar i jak da se okuša u sličnim „produkcijama“, pa je već sa 17 godina imao prve nastupe.

Akrobacije, koje je sam osmišljavao, bile su sve vratolomnije i opasnije. Često se i povređivao. Prilikom jednog nastupa pao je sa 20 metara visine i polomio kičmu i obe noge. Zahvaljujući gvozdenom mideru, koji je sam dizajnirao i napravio, i upornom vežbanju, potpuno se oporavio i nastavio da nastupa.

Uživao je veliku popularnost u Beogradu, širom Jugoslavije i u inostranstvu. Obišao je pola sveta, izvodio akrobatske tačke i zaradio puno para.

Bio je veliki dobrotvor, pomagao je mnoga humanitarna i sportska udruženja.

Javno je izvodio neverovatne poduhvate:

  • Ispaljivali su ga iz topa;
  • Držao se zubima za uže vezano za trup aviona, koji je leteo na 600m visine;
  • Vozio je bicikl po užetu razapetom između dve zgrade, na visini od 20 m, držeći u zubima čoveka ili dva bureta;
  • Rukama, uz pomoć konopca, zaustavljao je četiri automobila pod punim gasom;
  • Na grudima su mu čekićem razbijali kamen;
  • Zubima je kidao lance…

I sve je izvodio u humanitarne svrhe.

Prvi zvučni srpski film, „Nevinost bez zaštite“, Dragoljuba Aleksića, snimljen je 1941. godine. U okupiranom Beogradu 1942. godine, film je gledalo 80.000 ljudi. Aleksić je reditelj, producent, scenarista i glavni glumac koji u filmu igra samog sebe. Glavni lik, spašava Nadu, lepoticu u nevolji, koju hoće na silu da osvoji izvesni Petrović, uz pomoć njene zle maćehe.

Koliko je Aleksić bio popularan i van granica naše zemlje svedoči jedan članak u londonskom „Tajmsu“ iz 1951, u kome je opisan Aleksićev nastup pred maršalom Titom i engleskom kraljicom. Napisali su da „u mišićima ima čelične žice, a umesto živaca najlonsku užad“.

Aleksić je više puta nastupao u Knjaževcu. Za njega se u varoši govorilo da je „jači od kamion“. Predratni Knjaževčani pamte ga po vožnji biciklom na visokoj žici u centru varoši, i to „bez ruke“. Posle Drugog svetskog rata izvodio je akrobacije u Knjaževcu viseći iz aviona, a „sa zubi se za nešto držao“.

Aleksić je objavio knjigu „ Aleksićev doživljaj sa uvodom svoga sistema gimnastike“ (1932), u kojoj opisuje svoju karijeru akrobate i daje pouke o zdravom načinu života uz odgovarajuće gimnastičke vežbe.

U starosti je oboleo od Parkinsonove bolesti. Umro je u Beogradu, u domu za stara lica, kao potpuni siromah. Sahranjen je na centralnom groblju u Beogradu.

 

Izvor: “Knjaževac – O zavičaju od A do Š”, autora: Vladane Stojadinović, Milene Milošević Micić, Bojane Ilijić.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Obavezna polja *


O nama

FKMS radio Knjaževac u najvećem delu svog programa afirmiše stvaralaštvo mladih, prateći kulturna dešavanje oko samog Festivala Kulture Mladih Srbije, ali i aktuelne dnevne informacije iz Knjaževca i okoline.
Radio se u etru emituje na 100 MHz FM.


Kontakt