FKMS RADIO KNJAŽEVAC

Srbi danas slave Svetog Luku i Petra, a svet Noć veštica

30/10/2019
100201_sveti-luka-profimedia_ff
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 31. oktobra dva praznika, posvećena Svetom apostolu i jevanđelisti Luki i Svetom Petru Cetinjskom, koji su, iako predstavnici dve različite epohe, svojim delima zadužili pravoslavlje.

U zapadnim zemljama već se nedeljama spremaju za proslavu Noći veštica. Bundeve su već uveliko izdubljene, maske su napravljene, a slatkiši spremljeni.

Međutim, danas je veliki praznik i kod Srba. Možda nije toliko poznat i svakako ne toliko komercijalizovan, ali je krsna slava mnogim domaćinima od Subotice do Prištine.

Pisac jednog od Hrstovih jevanđelja živeo je u 1. veku. Smatra se da je Jevanđelje po Luki – treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60. godine. Ili tako bar misle vernici. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevađelja, za koje većina smatra je napisano najranije između 80. i 90. godine nove ere.

Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.

Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao “crno slovo” svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.

Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.

U Srbiji ovih dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku. Poznata je izreka: “Ide Luka, eto vuka”. Sa druge strane, i zima je tu, kuca na vrata. Kaže se: “Sveti Luka, sneg do kuka”. Zato se valja što pre pripremiti, mada su vemenske prilike krajem ovog oktobra, sasvim drugačije.

Međutim, crkva obeležava još jednog sveca, istina mnogo novijeg datuma. Sveti Petar Cetinjski živeo je krajem 18. i početkom 19. veka u Crnoj Gori.

Godine 1784. postao je mitropolit i gospodar Crne Gore. Crkva pamti, a narod posebno slavi, njegovu pobedu nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Život je posvetio borbi protiv neprijatelja i pomirenju zavađenih prelema u Crnoj Gori.

Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru. Iako predstavnici dve različite epohe i Luka i Petar svojim delima zadužili su pravoslavlje. Zato je i crveno slovo i ne valja se baviti teškim poslovima.

Slaviti Svetog Luku ili Noć veštica, Svetog Trifuna ili Svetog Valentina postalo je više stvar ukusa nego pripadnost pravoslavnoj ili katoličkoj veri. Da li je razlog, „imperijalizam” kulture ili beg iz turobne sadašnjosti svejedno je, jer je obeležavanje ove neobične noći na američki način sve prisutnije među različitim verama i običajima. Tako, nemojte se iznenaditi ako vam uživanje u trpezi postavljenoj u čast Svetog Luke prekinu razna stvorenja „s onog sveta” tražeći slatkiše kao svojevrsni otkup za ovu godinu, jer večeras je i Noć veštica.

Moramo razočarati sve vatrene protivnike ovog praznika – nije u pitanju nikakvo slavljenje demona ili nešto slično. U davna, paganska vremena, kada su se ljudi klanjali prirodi i mnoštvu bogova od kojih je svaki bio “zadužen” za nešto, poslednji dan oktobra vezivao se za kult smrti. Prema tom starom keltskom verovanju, tog dana se završava vladavina svetlosti i leta (podsetimo, tri dana pre toga se pomera sat, te dan traje sat vremena kraće) i počinje doba zime i tame. Veruje se da baš tog dana duše umrlih posećuju svoje domove, a bundeva sa svećom se iz baš tog razloga stavlja na prozore – da im olakša i osvetli put.

Vremenom se ovo pretvorilo u pravu feštu s maskenbalima i tematskim žurkama širom sveta, ali ruku na srce, zar većina praznika nije komercijalizovana i predimenzirana

Ovom prazniku se posebno raduju deca, koja kostimirana u grupama idu od vrata do vrata uzvikujući „trik or trit”, što u slobodnom prevodu znači–dajte nam slatkiše ili ćemo vas uplašiti.

U proslavu Helouvina uključena je i industrijska mašinerija, restorani i barovi, tekstilne industrije i proizvođači slatkiša. Statistički podaci pokazuju da Amerikanci jedino za Božić potroše više na proizvode namenjene proslavi, a sve je više mladih i u Srbiji,  koji slave i ovaj praznik.

 

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti javno objavljena. Obavezna polja *


O nama

FKMS radio Knjaževac u najvećem delu svog programa afirmiše stvaralaštvo mladih, prateći kulturna dešavanje oko samog Festivala Kulture Mladih Srbije, ali i aktuelne dnevne informacije iz Knjaževca i okoline.
Radio se u etru emituje na 100 MHz FM.


Kontakt